Недалеко од Прилепца родног места кнеза Лазара, на путу од Гњилана ка Новом Брду у прелепом планинском крају, окружен брдима прекривеним шумом, налази се манастир Св. Архангела Гаврила, народу у овом крају познат као манастир Драганац.Mанастир Св. Архангела Гаврила је задужбина кнеза Лазара из 14. века, па је село Драганац добило име по кнежевој кћерки Драгани.
Кнез Лазар је рођен неколико километара далеко од овог манастира у селу Прилепац у данашњој општини Косовска Каменица. У неким књигама се наводи да је овај манастир задужбина краља Милутина, а у другим да је овај манастир задужбина Константина, сина краља Милутина.
Манастир у Драганцу није био једини манастир на подручју данашњег Косовског поморавља.. Пре турске окупације на овом делу Косова је било много манастира:
Ново Брдо (Највећи средњовековни град на свету) Прилепац (родно место кнеза Лазара) и Призренац, а у њима задужбине светих краљева: Ваведењски манастир Убожац, Тамница (Речане), Свети Јован (Божовце), Бузовик (Бинач), Св. Спиридон (код Прилепца), Св. Богородица (Божовце), манастир Св. Варваре у Кметовцу, манастир Св. Луке у Крајњем Делу, манастир св. Ђорђа у Трпези (код Витине), манастир у Лештару, седам цркава у граду и подграђу Новог Брда итд. Након пада Новог Брда 1455. сви манастири су порушени.
Након пада Новог Брда 1455. године порушени су готово сви набројани манастири, али је народ и даље посећивао рушевине храмова и на местима где је некада постојао олтар палили су свеће и молили се Богу.
Ни овај као ни многи косовски манастири није поштеђен од турског зулума.
Пре отприлике 130 година манастир св. Архангела је поново обновљен и једини је живи манастир у на истоку Косова.
Данас у овом манастиру борави неколико монаха. Старешина манастира је јеромонах Кирило. Може се рећи да је отац Кирило најзаслужнији за данашњи изглед дворишта манастира.
Данас када на Косову опет страда православни род и православне светиње овај манастир је посећенији него икада.
Манстирска шума која се налази око манастира, стална је мета шумокрадица. Отац Кирило покушава да сачува све што је у власништву манастира. Пријављивао је сваки покушај крађе косовској полицији која никада није имала обзира за ниједан случај који се тиче Срба на Косову и Метохији.
Годинама уназад овај крај је био главно излетиште за све људе из Косовског поморавља. Срби који су се из оближњих села овога краја одселили осамдесетих година, данас се враћају да распродају своја имања на којима свакодневно ничу викендице. На самој раскрсници која води ка манастиру у току је изградња ресторана.
До овог манастира стиже се путем који од Гњилана води ка средњевековном граду Новом Брду преко села Станишор, асфалтом до раскрнице ка селу Драганац одакле је неасфалтирани пут насипан шљунком у дужини од око 2 км.
На овом путу не постоји ниједна ознака о постојању културно историјског споменика, што указује на тоталну небригу косовских институција.
Испред манастира сачекаће вас жубор чесме са хладном и лековитом водом, а неколико метара од саме чесме новоизграђена капија манастира. У дворишту манастира налази се монашки дом, ново изграђени конак, стари већ оронули конак и сам манастир Св. Архангела Гаврила.
На дан манстирске славе у летњем периоду двориште манастира преплављено је верницима, а колона паркираних аутомобила дугачка је и до 2 км . Изглед манастирског окружења најлепши је у летње доба, а новоизграђени објекти само побољшавају слику.
У неколико последњих година овај бисер Косовског поморавља постао је главно духовно стециште Срба у овој највећој српској енклави на Косову и Метохији. Људи у Манастир долазе да запале свеће и да се помоле Богу за здравље.
Сваког дана манастирски изглед бива све лепши, захваљујући житељима ове енклаве и многим дародавцима са стране.
Речима утехе верницима за време у коме живимо монаси овога манастира све више храбре Српски народ да истраје на овом делу Косова.
